nb9

1

2nb

3nb

4nb

nb5

nb6

nb7

На иницијативу бригадног генерала Михајла Михаљевића  мала зелена површина на ободу града уређена је 1829 године, у праву зелену оазу и највећи парк у Панчеву. Од тог дана Народна башта постаје омиљено шеталиште и простор за боравак у природи. .

Свој процват парк доживљава у време припреме и одржавања „Велике занатлијске и пољопривредне изложбе Панчева и околине“ од 15-тог августа до 15-тог септембра1905. године. Међународну изложбу посетило је чак 104.080 посетилаца

Од 2008. године, започета је реконструкција парка, који је током деведесетих година доста руиниран. Великим залагањем ЈКП „Зеленило„ Народна башта доживљава потпуну ренесансу. Уређене су пешачке стазе, игралишта за децу, кафе-галерија, справе за рекреацију, реконструисан павиљон у коме се одржавају концерти и културни програми током лета. На површини од 15 хектара налази се око 2000 стабала, међу којима доминирају:  липе (Tilia sp.), јавори (Acer sp.), дивљикестен (Aesculus hippocastanum), мечија леска (Corylus colurna) и друге. Примерци одраслих црних борова (Pinus nigra), црног ораха (Juglans nigra), обичног ораха(Juglans regia) и врба (Salix sp.) дали су посебан печат новонасталој парковској површини.Народна башта је место пуно цвећа, живописних хортискулптура, место дечије граје и простор у коме се у летњим ноћима уз пријатно осветљење канделабара, свира музика у павиљону.Парк се од свог постанка мењао више пута, али једини живи сведоци јесу стари храстови лужњаци (Quercus robur), у чијој сенци се већ два века играју овдашња деца.Најстарије дрво у парку се налази надомак дечијег игралишта у непосредној близини кафе-галерије, и сматра се да је остатак некадашње шуме од које је парк настао.

Тако уређена Народна башта наставила је да негује традицију главног излетишта и места за боравак у природи и постала један од најлепших паркова у земљи радо посећено и од становника других градова.

pesacka staza (12) – Copy

pesacka staza (1) – Copy

pesacka staza (2) – Copy

pesacka staza (3) – Copy

pesacka staza (5) – Copy

pesacka staza (6) – Copy

pesacka staza (7) – Copy

pesacka staza (9) – Copy

pesacka staza (10) – Copy

pesacka staza (11) – Copy

КРУЖНА ПЕШАЧКА СТАЗА МАНАСТИР ВОЈЛОВИЦА – ИВАНОВАЧКА АДА

Стаза је дужине 32 километара и пружа могућности да на лак начин за кратко времеупознате лепоте Дунава, реке Наделе и резервате природе на том потезу, али и духовницентар целог краја манастир Војловицу.Почетак стазе је код прве табле постављене недалеко преко пута манастира Војловица,поред главног пута који води ка Старчеву. Поред ње налази се и мала табла саинформацијама о орлу белорепну, који има своје хранилиште у непосредној близини.Од табле стаза води ка Дунаву и убрзо излази на Дунавски насип којим води све до селаИваново и Ивановачке аде. Дуж стазе постоје путокази ка најзначајнијим локалитетима,плажа Миље, локација за скелу и прелазак на другу обалу Дунава, село Иваново, Љубавноострво, шпиц и Дунавац. Све време идући насипом отвара се моћни Дунав, и прелепи кубици.У Иванову код самог моста налази се још једна информативна табла, а одатле пут водинасипом уз Дунавац, уз реку Наделу, додирује Поњавицу где улази на подручје села Омољицаи даље Наделом стиже у Старчево до основне школе, одкале се асфалтном стазаом стиже до манастира Војловица. Инфо табле постављене су у Старчеву код основне школе и у Омољици.Од Ивановачког моста може да се скрене десно и настави насипом ка кампу Јабуков цвет и успут се наилази на примерак храста лужњака, код Чуварнице, који је стар око 190 година и стављен је под заштитом државе.Стаза је рекреативна без успона и висинске разлике, великим делом прати водне токове Дунава, Наделе и Поњавице. Цео крај одликује се разноликим биљним и животињским светом.

tamis-(4)

tamis-(5)

tamis-(6)

tamis-(1)

tamis-(2)

tamis-(3)

На свега пар стотина метара удаљености од цен тра Панчева на десној обали Тамиша налази се права мочварна, природна оаза у чијим њедрима се гнезде бројне птице од којих се посебно истичу сива чапља и изузетно угрожена црна рода. То подручје од железничког моста па све до Дунава познато је као Градска шума. Од биљних врста посебно доминирају дрвенасте: храст лужњак, врба, црна и бела топола. Није реткост угледати срне и дивље свиње.

Свега пет минута вожње чамцем довољно је да се нађете потпуно изоловани од свих градских дешавања. Преласком на другу обалу Тамиша насипом могуће је отићи узводно даље ка Јабуци и чувеним кубицима или низводно ка једном од симбола града – светионицима. Прелаз је могућ само чамцем који са градског Кеја полази сваког дана од 11 часова, све до касно у ноћ.

Највећа пустиња Европе

orao-kliktas-(Aquila-pomarina)

Stepski-bozur

stepski-tvor-(Mustela-eversmanii)

2

6d

Deliblatska_pescara_drenjina-blizu-Dolova

DSCF6626

E-_posao-2014_top_PESACKA-STAYA-IVANOVO-FOTKE_IVANOVACKA-ADA-STAYA_staza-zadravlja_JPEG_pesacka-staza-(11)

foto-popzeljko-2

foto-popzeljko-3

Добродошли у Европску Сахару, која по свом настанку представља јединствен феномен у Европи. Настала је током леденог доба од моћних наслага еолског песка који је у појединим моментима под ударом Коашве претио да затрпа и Беч. Управо из отг рзлога кренуло се у пошумњавање Пешчаре. Подручје резервата простире се на површини од 34.830 хектара и заузима подручје општина Панчево, Ковин, Бела Црква, Вршац и Алибунар. Преко Панчева у Делиблатску пешчару је могуће доћи преко Долова, Делиблата или Владимировца. Нјпознатије дестинације су Девојачки бунар, Чардак и Долово.

Дугачка је око 35 километара а широка око 11, надморска висина креће се до 250 метара, колико имају Загајичка брда, јединствен локалитет пешчаних дина, недалеко од некада познатог воноградарског краја села Сушара. На самој територији резервата постоје три степена заштите.

Због свих својих арактеристика представља генетски ресурс наше планете и уједно представља подручје на којем су станиште пронашле многобројне угрожене врсте и природне реткости не само на подручју Србије и Европе већ и читавог света. Посебно се истиче преко 900 биљака, од којих око 40 има статус природне реткости (банатски и степски божур, гороцвет…) и преко 15000 инсеката и 39 врста сисара. Посебно се истичу вук и орао крсташ.

Само подручје пешчаре је безводно али се на њеном ободу налазе значајни водотокови: Дунав, Караш, канал Дунав Тиса Дунав…

Центар излетничког и рекреативног туризма представља локалитет Чардак којим управљају ЈП Војводине шуме, ШГ Банат, и на том подручју се налазе и обележене пешачке стазе, и Девојачки бунар, недалеко од Владимировца.

Поред природног потенцијала пешчара је позната и као одлична локација за филмску индустрију и на њеном подручју снимљено је неколико култних филмова и то претежно у околини Долова (Ко то тамо пева, Варљиво лето, Бој на Косову…). Од Панчева до Леанке има око 25 километара, Девојачког бунара 35, а Чардака око 40 километара.

pesacka staza (2) – Copy

p10

pesacka staza (1) – Copy

pesacka staza (7) – Copy

p3

pesacka staza (6) – Copy

pesacka staza (3) – Copy

pesacka staza (5) – Copy

На свега 2.5 километара удаљености од села Иваново и 21 км од Панчева налази се специјални резерват природе Ивановачка ада, позната као остатак плавних шума које су некада доминирале дунавским адама. Сам резерват обухвата узану аду ширине од 2-7 километара, и због присуства аутохтоних врста тополе, црне и беле, врбе, јасена и првенствено храста лужњака, сврстава се у ботанички прак природе.

Посебну вредност за излетнике и пецароше представљају Дунавац и Зимовник где ћете сигурно направити величанствене фотографије у свим временским приликама и годишњим добима. Храст лужњак који се налази недалеко од Дунавца броји преко 180 лета и импресиван је примерак врсте која је некада доминирала овим подручјем. Почев од Хиподрома (код Омољице), па све до Дунавца и даље Иванова води пешачко бициклистичка стаза са постављеним инфо таблама. Од Иванова поново насипом може се стићи до ауто кампа Јабуков цвет на Дунаву, недалеко од Брестовца или до Панчева и манастира  Војловица.

Парк природе Поњавица налази се на 15 километара од Панчева, између села Омољица и Банатски Брестовац.

Поњавица настаје код села Омољица и дуга је десет километара од чега је 7,2 километара тока кроз заштићено подручје. Укупно површина парка је 134 хектара.

Амбијенталну одлику парка природе Поњавица карактерише јединственост сталне водене површине и контраст стрме леве и ниске десне обале које омеђује корито реке са мозаичним распоредом биљних заједница воденог, барско-мочварног и шумског типа вегетације. Посебан квалитет овом типу екосистема даје просторна смена шумског зеленила, жбунастих дрвећа и грмља, стабала воћкарица, као и непосредна близина два насеља и постојеће викенд зоне. Ова разноврсност представља потенцијал за развој туристичке понуде, посебно са рекреативног и едукативно-еколошког аспекта.

Посебан печат богатству природних појава Поњавице даје присуство „вруља„ односно издани дуж леве обале водотока. Оне одржавају констнтан квалитет воде и спречавају делимично залеђивање воде.

Клима је умерено континентална са дугим и топлим летима, благим зимама и кратким пролећима. Од ветрова је најзаступљенија Кошава која може да дува на подручју Парка и до три недеље са олујним налетима. Током зимских периода северни и североисточни ветрови доносе дуготрајне кише а лети изненадне пљускове. Такви климатски и рељефни услови омогућавају опстанак бројним биљним и животињским врстама које спафају у ред угрожених и налазе се на листи Црвене књиге угрожених врста..

Река Поњавица припада Црноморском сливу и у њој живи 20 врста риба које припадају фамилијама Esocidae, Cyprinidae и др. Поред 100 биљних врста подручје парка настањује и 40 врста птица и то посебно гнездарица али и јастреб, корморан, као и заштићене ђивотињске врсте ласица и твор.

Релативно близу града са многобројним местима за одмор и рекреацију представља право место за опуштање а посебно погодује риболовцима и представља један од најбољих подручја за пецароше у непосредној близини. Посебно је погодно подручје за еколошко-образовни полигон. Кретање моторним чамцима по језеру није дозвољено.

Вода Поњавице налази се у III категорији по квалитету и није дозвољена за купање.

ЕуроВело пројекат је европска бициклистичка мрежа коју је створила Европска бициклистичка федерација (ЕЦФ) у сарадњи са националним и регионалним партнерима. Ова мрежа спаја бициклистичке стазе у јединствен систем и омогућава праву европску авантуру уз лако праћење путоказа. Ова стаза задовољства укупно износи бескрајних 70,000 километара. ЕуроВело се састоји од 14 рута и њихово крајње повезивање и усавршавање ће бити завршено 2020 године.

Једна од рута ЕуроВела носи број 6 и пролази кроз Србију. ЕуроВело 6 повезује Атлантик и Црно море, а износи 4.448 километара. Стаза омогућава бициклистима да се упознају са великим делом европске цивилизације, јер на путу од Нанта у Француској до Констанце у Румунији пролазе кроз десет држава

Француску,Швајцарску,Немачку,Аустрију,Словачку,Мадјарску,Хрватску,Србију,Бугарску Румунију

Ова рута је позната и као «Речна рута», зато што прати 3 велике реке: Лоару, Рајну и Дунав. «Речна рута» кроз Србију прати ток Дунава, а дужина стазе је 1.040 километара.Један од градова у Србији који су почаствовани ЕуроВелом стазом је и Панчево

http://www.danube.travel    за немачки и енглески

http://www.ciklonaut.com  српски језик

IMG_9956

foto-popzeljko–yy

DSC_7350

autor-popzeljko-3

62826270

02-naslovna2

stage-budapest-belgrade-eurovelo6

07-Kruzna-pesacko-bicikl.-staza-Vojlovica-Ivanovoq

1

mapa ucrtana

mapa-biciklisticka

НАРОДНИ МУЗЕЈ ПАНЧЕВО

Народни музеј основао је доктор Борислав Јанкулов 1923.године.
Музеј је настао из приватних збирки и спада међу старије установе ове врсте у земљи, То је музеј комплексног типа са одељењима за етнологију, археологију, историју, историју уметности, центром за документацију, библиотеком, фото и препараторском лабараторијом.

Данас је ово модерна институција са великом и вредном сталном поставком, галеријама, депоима у којима се чува на хиљаде прикупљених и стручно обрађених музеалија, али такође и са рачунараском и другом електронском опремом неопходном за 21. век.

Поједини експонати који се овде данас чувају, попут слике „Сеобе Срба“ Паје Јовановића, заставе Српског Војводства из 1848. године, или предмета из „Старчевачке културе“ старих више хиљада година, по свом значају увелико превазилазе локалне оквире.

Музеј се налази у згради Магистрата која је подигнута 1833. године.

Радно време музеја и адреса

Адреса : Трг Краља Петра I бр. 7
e-mail : muzejpan@3dnet.rs
број телефона : 013 / 342 – 666
факс : 341 -651

1. muzej-pancevo.org.rs/

Железничка музејска композиција

Наласи се на Градском кеју у непосредној близини старе железничке станице. Састоји се од локомотиве и два вагона. Парна локомотива је експонат Железничког музеја у Београду а цела композиција је једина у Србији заштићена као споменик техничке културе.
О целој композицији бригу води Клуб љубитеља железнице Панчево, а особа за контакт је Јосип Вебер 063/8-555-788.

МУЗЕЈСКА ЗБИРКА СТАРОВРЕМЕНСКИХ МОТОЦИКАЛА

Недалеко од центра града у улици Браће Јовановића број 36 налази се јединствена збирка старовремнских мотоцикала на територији Србије. Преко 80 мотоцикала од којих је већина у возном стању представљају праву атракцију, која ће вас на моменте вратити на почетак 20 века.
Особа за контакт Драган Маркушев, председник удружења Љубитеља старовременских мотоцикала 063/240-817

Збирку је могуће погледати уз претходну најаву.

АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА
Неолитско Старчево
Долово

НЕОЛИТСКО СТАРЧЕВО

Старчевачка култура је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.

Прва ископавања на локалитету Старчево, који се налази на левој обали Дунава, вршио је 1939. године Миодраг Грбић. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили Милутин Гарашанин као и Драга Гарашанин. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере.

Старчевачка култура се често проширује налазима са других локалитета са Балкана и средње Европе, па се често користи назив Старчево-Кереш-Криш, по налазиштима у Мађарској и Румунији. Овај назив означава јединство три блиске културе: старчевачке, керешке и кришке културе које су обухватале велико подручје данашње југоисточне Србије, Мађарске,  и Румуније.

Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и пољопривреде (пшеница, јечам и просо) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени.

Старчевачку културу сменила је винчанска култура.

У непосредној близини археолошког локалитета Старчево-град изграђено је мало неолитско насеље, као реплика начина живота неолитског човека. Сам локалитет налази се на пар километара од Панчева на улазу у село Старчево. Постоји могућност обиласка насеља уз пратњу стручног водича и комплетан програм који ће вас на моменат вратити у време неолита, али је неопходна претходна најава на телефон или

http://neolithicstarcevo.wordpress.com/

 Парк природе Поњавица

Парк природе Поњавица налази се на 15 километара од Панчева, између села Омољица и Банатски Брестовац.

Поњавица настаје код села Омољица и дуга је десет километара од чега је 7,2 километара тока кроз заштићено подручје. Укупно површина парка је 134 хектара.

Амбијенталну одлику парка природе Поњавица карактерише јединственост сталне водене површине и контраст стрме леве и ниске десне обале које омеђује корито реке са мозаичним распоредом биљних заједница воденог, барско-мочварног и шумског типа вегетације. Посебан квалитет овом типу екосистема даје просторна смена шумског зеленила, жбунастих дрвећа и грмља, стабала воћкарица, као и непосредна близина два насеља и постојеће викенд зоне. Ова разноврсност представља потенцијал за развој туристичке понуде, посебно са рекреативног и едукативно-еколошког аспекта.

Посебан печат богатству природних појава Поњавице даје присуство „вруља„ односно издани дуж леве обале водотока. Оне одржавају констнтан квалитет воде и спречавају делимично залеђивање воде.

Клима је умерено континентална са дугим и топлим летима, благим зимама и кратким пролећима. Од ветрова је најзаступљенија Кошава која може да дува на подручју Парка и до три недеље са олујним налетима. Током зимских периода северни и североисточни ветрови доносе дуготрајне кише а лети изненадне пљускове. Такви климатски и рељефни услови омогућавају опстанак бројним биљним и животињским врстама које спафају у ред угрожених и налазе се на листи Црвене књиге угрожених врста..

Река Поњавица припада Црноморском сливу и у њој живи 20 врста риба које припадају фамилијама Esocidae, Cyprinidae и др. Поред 100 биљних врста подручје парка настањује и 40 врста птица и то посебно гнездарица али и јастреб, корморан, као и заштићене ђивотињске врсте ласица и твор.

Релативно близу града са многобројним местима за одмор и рекреацију представља право место за опуштање а посебно погодује риболовцима и представља један од најбољих подручја за пецароше у непосредној близини. Посебно је погодно подручје за еколошко-образовни полигон. Кретање моторним чамцима по језеру није дозвољено.

Вода Поњавице налази се у ИИИ категорији по квалитету и није дозвољена за купање.

Специјални резерват природе
ИВАНОВАЧКА АДА

На свега 2.5 километара удаљености од села Иваново и 21 км од Панчева налази се специјални резерват природе Ивановачка ада, позната као остатак плавних шума које су некада доминирале дунавским адама. Сам резерват обухвата узану аду ширине од 2-7 километара, и због присуства аутохтоних врста тополе, црне и беле, врбе, јасена и првенствено храста лужњака, сврстава се у ботанички прак природе.

Посебну вредност за излетнике и пецароше представљају Дунавац и Зимовник где ћете сигурно направити величанствене фотографије у свим временским приликама и годишњим добима. Храст лужњак који се налази недалеко од Дунавца броји преко 180 лета и импресиван је примерак врсте која је некада доминирала овим подручјем. Почев од Хиподрома (код Омољице), па све до Дунавца и даље Иванова води пешачко бициклистичка стаза са постављеним инфо таблама. Од Иванова поново насипом може се стићи до ауто кампа Јабуков цвет на Дунаву, недалеко од Брестовца или до Панчева и манастира  Војловица.

СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА

Највећа пустиња Европе

Добродошли у Европску Сахару, која по свом настанку представља јединствен феномен у Европи. Настала је током леденог доба од моћних наслага еолског песка који је у појединим моментима под ударом Коашве претио да затрпа и Беч. Управо из отг рзлога кренуло се у пошумњавање Пешчаре. Подручје резервата простире се на површини од 34.830 хектара и заузима подручје општина Панчево, Ковин, Бела Црква, Вршац и Алибунар. Преко Панчева у Делиблатску пешчару је могуће доћи преко Долова, Делиблата или Владимировца. Нјпознатије дестинације су Девојачки бунар, Чардак и Долово.

Дугачка је око 35 километара а широка око 11, надморска висина креће се до 250 метара, колико имају Загајичка брда, јединствен локалитет пешчаних дина, недалеко од некада познатог воноградарског краја села Сушара. На самој територији резервата постоје три степена заштите.

Због свих својих арактеристика представља генетски ресурс наше планете и уједно представља подручје на којем су станиште пронашле многобројне угрожене врсте и природне реткости не само на подручју Србије и Европе већ и читавог света. Посебно се истиче преко 900 биљака, од којих око 40 има статус природне реткости (банатски и степски божур, гороцвет…) и преко 15000 инсеката и 39 врста сисара. Посебно се истичу вук и орао крсташ.

Само подручје пешчаре је безводно али се на њеном ободу налазе значајни водотокови: Дунав, Караш, канал Дунав Тиса Дунав…

Центар излетничког и рекреативног туризма представља локалитет Чардак којим управљају ЈП Војводине шуме, ШГ Банат, и на том подручју се налазе и обележене пешачке стазе, и Девојачки бунар, недалеко од Владимировца.

Поред природног потенцијала пешчара је позната и као одлична локација за филмску индустрију и на њеном подручју снимљено је неколико култних филмова и то претежно у околини Долова (Ко то тамо пева, Варљиво лето, Бој на Косову…). Од Панчева до Леанке има око 25 километара, Девојачког бунара 35, а Чардака око 40 километара.

ГРАДСКА ШУМА

На свега пар стотина метара удаљености од цен тра Панчева на десној обали Тамиша налази се права мочварна, природна оаза у чијим њедрима се гнезде бројне птице од којих се посебно истичу сива чапља и изузетно угрожена црна рода. То подручје од железничког моста па све до Дунава познато је као Градска шума. Од биљних врста посебно доминирају дрвенасте: храст лужњак, врба, црна и бела топола. Није реткост угледати срне и дивље свиње.

Свега пет минута вожње чамцем довољно је да се нађете потпуно изоловани од свих градских дешавања. Преласком на другу обалу Тамиша насипом могуће је отићи узводно даље ка Јабуци и чувеним кубицима или низводно ка једном од симбола града – светионицима. Прелаз је могућ само чамцем који са градског Кеја полази сваког дана од 11 часова, све до касно у ноћ.

У намери да туристичку понуду Панчева обогатимо атрактивним садржајима а имајући у виду одличне терене у непосредној близини града, развили смо концепт Панчевачка авантура. Резрвати природе Ивановачка ада, Поњавица и Делиблатска пешчара одвано су познати и представљају одличне терене за све активности везане за природу. Међутим, на пар минута хода од центра града реке Тамиш и Дунав, острво Бела Стена, Градска шума и паркови Народна башта и Барутана откривају један нови свет, до сада доступан само истинским заљубљеницима у истраживање и авантуру. Решени смо да Вам овај свет приближимо.

ДОБРОДОШЛИ У ПАНЧЕВАЧКУ АВАНТУРУ!

Парк Барутана – предвиђен је за екстремне спортове и на површини од 3 хектара налази се највећи скејт и бициклистички терен у Србији, као и једина вештачка стена од бетона, висине 11 метара, уједно и најбоља у земљи.

Са собом понесите позитивну енергију, добру вољу и авантуристички дух, незаобилазни фотоапарат да причу забележите и пренесете даље, и спремите се авантура почиње.

Спортско пењање, бициклизам, пешачење, оријентиринг, посматрање птица,  риболов, вожња кануом и кајаком, пливање, летење моторним змајем, стреличарство, стрељаштво, пешачење и јахање, спуштање низ котурачу или само чисто одмарање уз цвркут птица у крошњи столетних храстова, ваш је избор. За шта год да се одлучите нећете погрешити, јер ваша авантура је тек почела, препустите јој се и уживајте.

Са намером да авантуристичку причу града прикажемо на једном месту покренули смо Панчевачки дан авантуре, први пут октобра ове године, и очекујемо да постане традиционална. Посебну атракцију тог дана приредиле су чланице удружења Панонке које су стабло храста обукли у џемпер и припремили га за наступајућу зиму. Ново место за фотографисање је створено.

Панчевачку авантуру чине:

Спортско пењање
Скејт и бициклизам
Летење моторним змајем
Вожња кануом по Тамишу и Дунаву
Стреличарство
Јахање
Стрељаштво
Пешачење по природним резерватима
Посматрање птица