Излетишта

 Парк природе Поњавица

Парк природе Поњавица налази се на 15 километара од Панчева, између села Омољица и Банатски Брестовац.

Поњавица настаје код села Омољица и дуга је десет километара од чега је 7,2 километара тока кроз заштићено подручје. Укупно површина парка је 134 хектара.

Амбијенталну одлику парка природе Поњавица карактерише јединственост сталне водене површине и контраст стрме леве и ниске десне обале које омеђује корито реке са мозаичним распоредом биљних заједница воденог, барско-мочварног и шумског типа вегетације. Посебан квалитет овом типу екосистема даје просторна смена шумског зеленила, жбунастих дрвећа и грмља, стабала воћкарица, као и непосредна близина два насеља и постојеће викенд зоне. Ова разноврсност представља потенцијал за развој туристичке понуде, посебно са рекреативног и едукативно-еколошког аспекта.

Посебан печат богатству природних појава Поњавице даје присуство „вруља„ односно издани дуж леве обале водотока. Оне одржавају констнтан квалитет воде и спречавају делимично залеђивање воде.

Клима је умерено континентална са дугим и топлим летима, благим зимама и кратким пролећима. Од ветрова је најзаступљенија Кошава која може да дува на подручју Парка и до три недеље са олујним налетима. Током зимских периода северни и североисточни ветрови доносе дуготрајне кише а лети изненадне пљускове. Такви климатски и рељефни услови омогућавају опстанак бројним биљним и животињским врстама које спафају у ред угрожених и налазе се на листи Црвене књиге угрожених врста..

Река Поњавица припада Црноморском сливу и у њој живи 20 врста риба које припадају фамилијама Esocidae, Cyprinidae и др. Поред 100 биљних врста подручје парка настањује и 40 врста птица и то посебно гнездарица али и јастреб, корморан, као и заштићене ђивотињске врсте ласица и твор.

Релативно близу града са многобројним местима за одмор и рекреацију представља право место за опуштање а посебно погодује риболовцима и представља један од најбољих подручја за пецароше у непосредној близини. Посебно је погодно подручје за еколошко-образовни полигон. Кретање моторним чамцима по језеру није дозвољено.

Вода Поњавице налази се у ИИИ категорији по квалитету и није дозвољена за купање.

Специјални резерват природе
ИВАНОВАЧКА АДА

На свега 2.5 километара удаљености од села Иваново и 21 км од Панчева налази се специјални резерват природе Ивановачка ада, позната као остатак плавних шума које су некада доминирале дунавским адама. Сам резерват обухвата узану аду ширине од 2-7 километара, и због присуства аутохтоних врста тополе, црне и беле, врбе, јасена и првенствено храста лужњака, сврстава се у ботанички прак природе.

Посебну вредност за излетнике и пецароше представљају Дунавац и Зимовник где ћете сигурно направити величанствене фотографије у свим временским приликама и годишњим добима. Храст лужњак који се налази недалеко од Дунавца броји преко 180 лета и импресиван је примерак врсте која је некада доминирала овим подручјем. Почев од Хиподрома (код Омољице), па све до Дунавца и даље Иванова води пешачко бициклистичка стаза са постављеним инфо таблама. Од Иванова поново насипом може се стићи до ауто кампа Јабуков цвет на Дунаву, недалеко од Брестовца или до Панчева и манастира  Војловица.

СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА

Највећа пустиња Европе

Добродошли у Европску Сахару, која по свом настанку представља јединствен феномен у Европи. Настала је током леденог доба од моћних наслага еолског песка који је у појединим моментима под ударом Коашве претио да затрпа и Беч. Управо из отг рзлога кренуло се у пошумњавање Пешчаре. Подручје резервата простире се на површини од 34.830 хектара и заузима подручје општина Панчево, Ковин, Бела Црква, Вршац и Алибунар. Преко Панчева у Делиблатску пешчару је могуће доћи преко Долова, Делиблата или Владимировца. Нјпознатије дестинације су Девојачки бунар, Чардак и Долово.

Дугачка је око 35 километара а широка око 11, надморска висина креће се до 250 метара, колико имају Загајичка брда, јединствен локалитет пешчаних дина, недалеко од некада познатог воноградарског краја села Сушара. На самој територији резервата постоје три степена заштите.

Због свих својих арактеристика представља генетски ресурс наше планете и уједно представља подручје на којем су станиште пронашле многобројне угрожене врсте и природне реткости не само на подручју Србије и Европе већ и читавог света. Посебно се истиче преко 900 биљака, од којих око 40 има статус природне реткости (банатски и степски божур, гороцвет…) и преко 15000 инсеката и 39 врста сисара. Посебно се истичу вук и орао крсташ.

Само подручје пешчаре је безводно али се на њеном ободу налазе значајни водотокови: Дунав, Караш, канал Дунав Тиса Дунав…

Центар излетничког и рекреативног туризма представља локалитет Чардак којим управљају ЈП Војводине шуме, ШГ Банат, и на том подручју се налазе и обележене пешачке стазе, и Девојачки бунар, недалеко од Владимировца.

Поред природног потенцијала пешчара је позната и као одлична локација за филмску индустрију и на њеном подручју снимљено је неколико култних филмова и то претежно у околини Долова (Ко то тамо пева, Варљиво лето, Бој на Косову…). Од Панчева до Леанке има око 25 километара, Девојачког бунара 35, а Чардака око 40 километара.

ГРАДСКА ШУМА

На свега пар стотина метара удаљености од цен тра Панчева на десној обали Тамиша налази се права мочварна, природна оаза у чијим њедрима се гнезде бројне птице од којих се посебно истичу сива чапља и изузетно угрожена црна рода. То подручје од железничког моста па све до Дунава познато је као Градска шума. Од биљних врста посебно доминирају дрвенасте: храст лужњак, врба, црна и бела топола. Није реткост угледати срне и дивље свиње.

Свега пет минута вожње чамцем довољно је да се нађете потпуно изоловани од свих градских дешавања. Преласком на другу обалу Тамиша насипом могуће је отићи узводно даље ка Јабуци и чувеним кубицима или низводно ка једном од симбола града – светионицима. Прелаз је могућ само чамцем који са градског Кеја полази сваког дана од 11 часова, све до касно у ноћ.