Храм Преображења Господњег изграђен је између 1873. и 1878. године на месту где је постојала црква још 1717. године. Конципирана је у неовизантијском стилу. Зидним сликарством, којим доминирају историјске композиције, Стеван Алексић је украсио унутрашњост цркве. Иконостас, изведен према пројекту Милорада Рувидића и Бранка Таназевића, осликао је у духу академског реализма Урош Предић 1910. године.Црквена библиотека у храму Преображења Господњег у Панчеву вредна библиотека са ретким и најстаријим књигама на нашим просторима од којих неке датирају с краја XВИ и почетком XВИИ века са преко 10.000 наслова. Црква Светог Преображења је заштићено културно добро – споменик од изузетног значаја.
Храм Успења Пресвете Богородице подигнут је између 1807. и 1811. године прилозима народних добротвора међу којима је био и Карађорђе Петровић. Цркви је претходила капела из 1798.г. Конципирана је у духу барока, са наглашеним елементима класицизма. Иконостас и друге иконе израдио је Константин Даниел од 1828. до 1833. год. Сликар Живорад Настасијевић је 1933. године осликао зидове цркве.Ова репрезентативна црква са два барокна звоника је заштићено културно добро – споменик од великог значаја.Збирка Српске православне црквене општине при Успенском Храму у Панчеву чини преко педесет портрета најзначајнијих представника српског сликарства XИX и почетка XX века урамљених у луксузне и аутентичне рамове, иконе, предмети примењене уметности, црквени сасуди и богослужбени предмети, одежде и књиге.Прикупљена и сачувана збирка при Успенском храму у Панчеву је драгоцена колекција и сведочанство о културном наслеђу XИX и почетка XX века и проглашена је за културно добро.

 

 

Крајем XИX века (1864. године), након хијерархијског раздвајања румунске од српске цркве, панчевачки Румуни остали су без свог светилишта. Изградња Румунске православне црквене општине Панчево започета је 1871. године а сам храм посвећен је Светом Димитрију. Уз помоћ донације верника купљено је садашње здање а црква је освештана 30. јануара 1900. године и до данас је средиште окупљања верника и неговања духовности и румунске културе.Од 1916. до 1921. године у Панчеву је било и седиште панчевачког Румунског протојерејског намесништва.

 
Манастир Војловица је манастир српске православне цркве. Према најстаријем предању манастир је основао 1383.г. деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара. Постоји предање да је црква подигнута од стране монаха који су се доселили из српских крајева. Најстарији писани подаци о манастиру Војловица датирају из 1535.г. У кругу манастира налази се црква Светих арханђела Михаила и Гаврила као и конаци изграђени у XВИИИ веку. Основа манастира припада рашкој школи.
Високи барокни иконостас садржи око 30 икона са старозаветним и новозаветним ликовима. Иконостас је позлаћен. Данашња часна трпеза, од мермера, потиче из 1816. године. ‘’Мала капела над воденицом’’ основана је 1890.године на манастирском поседу. Манастир Војловица је један од најстаријих археолошких споменика Панчева и заштићено културно добро – споменик од изузетног значаја.

 

 

Римокатоличка црква Жупа Св. Карла Боромејског спада међу најстарије грађевине у градском језгру Панчева. Подигнута је 1757.године а Миноритски самостан 1756. године.
Испод цркве се налази крипта у којој су до 1800. године сахрањивани редовници. Кип Пресветог Тројства на стубу пред Миноритским манастиром подигнут је 1870. године даром Елизабете Бенедето. Године 1757. положен је камен темељац садашњој римокатоличкој цркви и манастирској згради.
Нове оргуље допремљене су из Беча 1791. године. Капела при католичкој цркви саграђена је 1853. године са јужне стране. Фридрицх Кониг је 1860. године за римокатоличку цркву набавио четири звона из Арада. Антон Креи исликао је фреске 1940. године.
Царска краљевска управа у Банату поставља за свештеника фрањевца конвентуалца Норберта Сцрибаниа који је 1719. године написао прву хронику Панчева под називом “Протоцолом’’.

 
Панчевачки индустријалац из чувене пиварске породице, доживотни почасни гувернер Српске народне банке, масон и добротвор – Ђорђе Вајферт (Георг И. Wеиферт) је о свом трошку а за свој родни град Панчево саградио римокатоличку жупну цркву Св. Ане и порталну зграду на римокатоличком гробљу.
Црква – Капела Св. Ане подигнута је 1923. године као породична задужбина. Капела је сазидана у духу сецесије.
Евангеличка верска општина у Панчеву основана је 1840. године и њен оснивач био је Фрањо Кверфелд. Евангеличка црква и парохијски дом чине једну архитектонску целину. Фонд за изградњу Евангеличке цркве у Панчеву основан је 1891. године а планове за изградњу дали су архитекти Фрањо Саболч и Јулије Папа.Зидање цркве почело је 1905.године а црква је освећена 1906.г.Основа црквене грађевине је крстообразна. У олтарском простору – на олтару је композиција Христа Спаситеља, уље на платну, димензија 242 x 120 цм.

 
Евангеличка црквена општина у Војловици је основана и осамостаљена 1886.године а пре тога је била у саставу Евангеличке цркве у Панчеву.
Евангеличка црква у Војловици сазидана је 1901. године када се богослужење се обављало на немачком и словачком језику.
Црква има крстообразну основу са звоником на западној страни а унутрашњост цркве подељена је на пет травеја.
Хришћанска реформатска црква у Панчеву има две црквене општине: у Војловици и у центру града Панчева.

Реформатска хришћанска црква у Војловици подигнута је 1902.године. Реформатство је овде стигло пре више од 100 година заједно са Секељ мађарима који су се ту населили. Ту се налази молитвени дом и храм, у којем се чувају црквене књиге које су донете из Андрашфалве 1883.године. Реформатске цркве се могу препознати и по томе што на врху торња немају крст.

 

 

Јеврејска општина у Панчеву конституисана је 1870.године а прва привремена јеврејска богомоља саграђена је 1876.године.
Од 1907. до 1909. године грађена је Синагога у Панчеву. Пројектовао је архитекта Карло Фењвеш из Будимпеште комбинујући елементе неоготичког и мудехар стила. Синагога је освећена 1910. године.Овај репрезентативан духовни, религијски, културно-историјски и архитектонски значајан објекат је срушен 1956.г. а о његовом постојању сведочи крило зграде са капијом и два необична прозора у улици др Светислава Касапиновића.
Једини материјални остатак панчевачке синагоге су исклесане таблице са десет заповести које се налазе у Јеврејском историјском музеју у Београду.
Сунчани сат у Панчеву

На јужној фасади куће, подигнутој 1750. године у улици Николе Тесле бр.3, налази се сунчани сат.
У кући је живео бригадни генерал Миховил Михаљевић заслужан за планску урбанизацију Панчева.
Овде је било седиште Банатске војне границе, чији је командант био Михаљевић који је у граду службовао од 1815. до 1831.
Сат на згради Магистрата

Зграда Магистрата у Панчеву је сазидана 1833. године. Данас је овде Народни музеј Панчева. На испаду се налази натпис ИУСТИТИА РЕГНОРУМ ФУНДАМЕНТУМ МДЦЦЦXXXИИИ – ’’Правичност је (требе да буде) основ владавине 1833’’. У средини је рељеф два афронтирана генија који држе округли часовник.

Часовник  на најстаријем објекту градске болнице, који је подигнут 1838. године, у доба Војне границе.
У Панчеву је 2009. године постављен двострани јавни, стубни сат на Тргу Др Зорана Ђинђића.
Опремљен је најсавременијим самоподесивим ГПС механизмима и помоћном батеријом за случај нестанка главног напајања.
Сат има пречник бројчаника од Ø80 цм, унутрашње осветљење које обезбеђује видљивост током ноћи као и ГПС антену која обезбеђује апсолутно тачно време.

У Градском парку постављена је сатна инсталација која приказује тачно време у сваком од 14 братских градова Панчева.
Путоказне табле означавају удаљеност до тих градова. Ово дело пејзажне архитектуре поставило је ЈКП ’’Зеленило’’ Панчево 2012. године.